Савез за приступачност СрбијеЗа друштво без баријера

Остваривање права на брачну заједницу у пракси

Венчање је за већину људи питање избора кога ће позвати, где ће организовати прославу, шта ће обући, какву музику изабрати. За особу са инвалидитетом, пре свих тих питања често долази једно много основније, а то је да ли уопште може да уђе у простор у којем би требало да се одржи венчање и да га користи равноправно са осталим гостима. Управо на тај проблем указује видео „Да ли је удаја за свакога?“. Наизглед шаљива прича о одустајању од венчања због немогућности да се пронађе одговарајућа сала заправо отвара много озбиљније питање: колико неприступачно окружење утиче на право особа са инвалидитетом да самостално доносе одлуке о свом животу и равноправно учествују у животу заједнице?

Приступачност је предуслов за остваривање људских права

Приступачност се често погрешно своди на идеју и постојању рампе на улазу у објекат. Међутим, могућност да особа уђе у зграду само је први корак. Да би простор заиста био приступачан, особа би требало да може да се кроз њега креће, користи његове садржаје и услуге и, између осталог, користи приступачан тоалет.

Зато неприступачан ресторан, сала за прославе, биоскоп, позориште, продавница или други простор није само грађевински проблем. Неприступачност директно утиче на могућност остваривања људских права.

Конвенција УН о правима особа са инвалидитетом управо због тога приступачност препознаје као један од својих основних принципа. Члан 9 обавезује државе да предузимају одговарајуће мере како би особама са инвалидитетом, равноправно са другима, омогућиле приступ физичком окружењу, превозу, информацијама и комуникацијама, као и другим објектима и услугама отвореним или намењеним јавности. Право на живот у заједници значи много више од становања Конвенција у члану 19 гарантује и право на самосталан живот и укљученост у заједницу. Суштина тог права јесте могућност особе са инвалидитетом да бира где и са ким ће живети и да, равноправно са другима, учествује у животу заједнице.

А живот у заједници не одвија се само у стану.

Живети у заједници значи отићи у ресторан, на концерт, у позориште или на утакмицу. Значи студирати, радити, путовати, дружити се, заљубити се, основати породицу, а зашто да не и направити свадбу.

Ако особа због неприступачности не може да користи места и услуге које свакодневно користе други грађани, њена могућност избора постаје значајно ограничена. Тада формално постоји право, али не постоје услови да се оно равноправно остварује.

А шта каже закон?

Посебно забрињава чињеница да приступачност није питање добре воље власника, инвеститора или пројектанта.

У Србији постоји правни оквир којим су прописане обавезе у области приступачности, укључујући Закон о планирању и изградњи, прописе којима се уређују технички стандарди приступачности, као и Закон о забрани дискриминације и Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом. Проблем, дакле, није у томе што стандарди не постоје. Проблем је у томе што се постојеће обавезе у пракси често не примењују доследно.

Резултат видимо свуда око себе. Степенице на улазу, превисоки прагови, уска врата, неприступачни тоалети, неодговарајуће рампе, неприступачни читави нови објекти који су пројектовани тако да их део грађана не може самостално користити.

Када неприступачност почне да одређује животне одлуке

Ту се враћамо на питање са почетка: Да ли је удаја за свакога? Наравно да јесте за свакога ко то жели, али ако особа која користи колица не може да пронађе салу у коју може да уђе и тоалет који може да користи, њена одлука о томе где ће организовати сопствено венчање више није потпуно слободна. Њен избор првенствено одређују препреке које је неко други направио или пропустио да уклони. Приступачност је предуслов једнакости, достојанства, самосталности и пуног учешћа у заједници. Особе са инвалидитетом не траже посебан живот. Траже могућност да живе исти онај свакодневни живот који други подразумевају, зато стварајмо окружење за свакога.

Линк ка видеу

Текст је настао у оквиру пројекта „Град за Свакога – приступачан Београд“ који је подржан од стране Секретаријата за социјалну заштиту Градске управе града Београда на Јавном конкурсу за финансирање пројеката које реализују удружења из области социјалне заштите на територији града Београда у 2026. години.

Београд, 2. септембар 2026.