Savez za pristupačnost SrbijeZa društvo bez barijera

Ostvarivanje prava na bračnu zajednicu u praksi

Venčanje je za većinu ljudi pitanje izbora koga će pozvati, gde će organizovati proslavu, šta će obući, kakvu muziku izabrati. Za osobu sa invaliditetom, pre svih tih pitanja često dolazi jedno mnogo osnovnije, a to je da li uopšte može da uđe u prostor u kojem bi trebalo da se održi venčanje i da ga koristi ravnopravno sa ostalim gostima. Upravo na taj problem ukazuje video „Da li je udaja za svakoga?“. Naizgled šaljiva priča o odustajanju od venčanja zbog nemogućnosti da se pronađe odgovarajuća sala zapravo otvara mnogo ozbiljnije pitanje: koliko nepristupačno okruženje utiče na pravo osoba sa invaliditetom da samostalno donose odluke o svom životu i ravnopravno učestvuju u životu zajednice?

Pristupačnost je preduslov za ostvarivanje ljudskih prava

Pristupačnost se često pogrešno svodi na ideju i postojanju rampe na ulazu u objekat. Međutim, mogućnost da osoba uđe u zgradu samo je prvi korak. Da bi prostor zaista bio pristupačan, osoba bi trebalo da može da se kroz njega kreće, koristi njegove sadržaje i usluge i, između ostalog, koristi pristupačan toalet.

Zato nepristupačan restoran, sala za proslave, bioskop, pozorište, prodavnica ili drugi prostor nije samo građevinski problem. Nepristupačnost direktno utiče na mogućnost ostvarivanja ljudskih prava.

Konvencija UN o pravima osoba sa invaliditetom upravo zbog toga pristupačnost prepoznaje kao jedan od svojih osnovnih principa. Član 9 obavezuje države da preduzimaju odgovarajuće mere kako bi osobama sa invaliditetom, ravnopravno sa drugima, omogućile pristup fizičkom okruženju, prevozu, informacijama i komunikacijama, kao i drugim objektima i uslugama otvorenim ili namenjenim javnosti. Pravo na život u zajednici znači mnogo više od stanovanja Konvencija u članu 19 garantuje i pravo na samostalan život i uključenost u zajednicu. Suština tog prava jeste mogućnost osobe sa invaliditetom da bira gde i sa kim će živeti i da, ravnopravno sa drugima, učestvuje u životu zajednice.

A život u zajednici ne odvija se samo u stanu.

Živeti u zajednici znači otići u restoran, na koncert, u pozorište ili na utakmicu. Znači studirati, raditi, putovati, družiti se, zaljubiti se, osnovati porodicu, a zašto da ne i napraviti svadbu.

Ako osoba zbog nepristupačnosti ne može da koristi mesta i usluge koje svakodnevno koriste drugi građani, njena mogućnost izbora postaje značajno ograničena. Tada formalno postoji pravo, ali ne postoje uslovi da se ono ravnopravno ostvaruje.

A šta kaže zakon?

Posebno zabrinjava činjenica da pristupačnost nije pitanje dobre volje vlasnika, investitora ili projektanta.

U Srbiji postoji pravni okvir kojim su propisane obaveze u oblasti pristupačnosti, uključujući Zakon o planiranju i izgradnji, propise kojima se uređuju tehnički standardi pristupačnosti, kao i Zakon o zabrani diskriminacije i Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom. Problem, dakle, nije u tome što standardi ne postoje. Problem je u tome što se postojeće obaveze u praksi često ne primenjuju dosledno.

Rezultat vidimo svuda oko sebe. Stepenice na ulazu, previsoki pragovi, uska vrata, nepristupačni toaleti, neodgovarajuće rampe, nepristupačni čitavi novi objekti koji su projektovani tako da ih deo građana ne može samostalno koristiti.

Kada nepristupačnost počne da određuje životne odluke

Tu se vraćamo na pitanje sa početka: Da li je udaja za svakoga? Naravno da jeste za svakoga ko to želi, ali ako osoba koja koristi kolica ne može da pronađe salu u koju može da uđe i toalet koji može da koristi, njena odluka o tome gde će organizovati sopstveno venčanje više nije potpuno slobodna. NJen izbor prvenstveno određuju prepreke koje je neko drugi napravio ili propustio da ukloni. Pristupačnost je preduslov jednakosti, dostojanstva, samostalnosti i punog učešća u zajednici. Osobe sa invaliditetom ne traže poseban život. Traže mogućnost da žive isti onaj svakodnevni život koji drugi podrazumevaju, zato stvarajmo okruženje za svakoga.

Link ka videu

Tekst je nastao u okviru projekta „Grad za Svakoga – pristupačan Beograd“ koji je podržan od strane Sekretarijata za socijalnu zaštitu Gradske uprave grada Beograda na Javnom konkursu za finansiranje projekata koje realizuju udruženja iz oblasti socijalne zaštite na teritoriji grada Beograda u 2026. godini.

Beograd, 2. septembar 2026.